БАЊАЛУКА, 23. ОКТОБРА – Три и по деценије рада парламента Републике Српске свједоче о настојању да се народна воља преточи у трајан институционални систем и поредак, а слободе и равноправност народа обезбиједе правом, изјавио је Срни професор уставног права Миле Дмичић, који је и сарадник Центра за статешко планирање и јавне политике у Републици Српској при Савјетодавном одбору.

Он је истакао да је Народна скупштина Републике Српске извор демократског легитимитета, темељ њене државотворности и институција, те има посебну улогу и одговорност за очување уставноправног и политичког положаја Републике.

Дмичић је нагласио да 35 година постојања Народне скупштине Републике Српске свједоче о политичкој еманципацији српског и осталих народа, али и изградњи органа и институција.

“Народна скупштина је остварила пресудну улогу у настанку, очувању и развоју Републике Српске. Њена обавеза јесте да то историјско насљеђе потврђује и изграђује квалитетом уставних рјешења, закона и других правних и политичких аката, заштитом права и слобода и одговорним вршењем својих уставотворних и законодавних надлежности”, рекао је Дмичић.

Указао је да се конституисање Скупштине српског народа у БиХ 24. октобра 1991. године мора посматрати у околностима распада Југославије и дубоке политичке и правне кризе и неслагања о будућем државотворном уређењу тадашње БиХ.

“Био је то недвосмислен одговор српских представника на нарушавање уставне равнотеже у тадашњој скупштини и настојања да се о будућем положају српске заједнице одлучује мимо њене воље. Оснивањем Народне скупштине створен је институционални оквир за заштиту права народа и артикулисање њихове политичке воље”, рекао је Дмичић.

Он је нагласио да је суштина тог опредјељења била да српски народ, заједно са осталима, очува право да одлучује о својој судбини и политичком, економском и културном развоју, а да се спорна питања рјешавају преговорима страна које се међусобно уважавају.

Истакао је да је равноправност конститутивних народа представљала услов одрживог договора о заједничкој будућности.

“Република Српска правно је обликована актима које је доносила Народна скупштина. Посебно мјесто припада Декларацији о проглашењу Републике српског народа БиХ од 9. јануара 1992. године и Уставу од 28. фебруара исте године”, рекао је Дмичић.

Он је указао да је у ратним годинама Скупштина имала пресудну улогу у државној политици и доношењу одлука које су биле стратешки важне за стварање и одржавање Републике Српске, њеног уставноправног субјективитета и интегритета.

Дмичић је навео да је Дејтонским споразумом успостављен мир и извршена политичко-територијална подјела, док је Уставом БиХ и потврђен уставни положај Републике Српске као једног од два ентитета у БиХ са високим степеном аутономије, који обухвата уставно-законодавну, извршно-управну и судску власт.

“Тако је створен оквир за заједнички живот заснован на сложеној уставној структури, равноправности конститутивних народа и осталих и заштити људских права и слобода”, рекао је Дмичић.

Како је нагласио, српско јединство и одговорност за укупан развој, посебно у заштити виталних националних интереса треба промовисати и дугорочно изграђивати.

Посебан значај, сматра Дмичић, имају очување уставног положаја, државотворног
субјективитета и интегритета Републике Српске, конститутивности и националног идентитета.

“Вишестраначје и сучељавање политичких програма природан су садржај парламентарне демократије. Управо у Народној скупштини треба да се кроз аргументовану расправу гради сагласност о питањима од којих зависе опстанак и развој Републике” рекао је Дмичић.

Народна скупштина Републике Српске, највиши уставни и законодавни орган у структури власти Српске и централна институција парламентарног уређења Републике Српске, основана је 24. октобра 1991. године у Сарајеву као Скупштина српског народа у БиХ.